RK Vojvodina

[Grbavica.021*]

Лука Роган, најбољи рукометаш у „Дневниковом” избору: Новосадски бисер са сјајном перспективом



Рукометаши Војводине већ деценију беспрекидно доминирају домаћом лигом, а од скора важан су фактор и у европским такмичењима.
За велике резултате потребни су квалитетни играчи. Војводина је довела многе мајсторе рукомета, али ипак успела је многе и да створи. Сјајан пример је талентовани пивот Лука Роган, који ове сезоне блиста у црвено-белом дресу, а и на списку је сениорске репрезентације Србије за наступајуће Европско првенство.

Млади кружни играч Новосађана најбољи је рукометаш по традиционалном избору „Дневника" у години за нама. Успехе у прошлој сезони Лука сматра за најважније у каријери.

Оно што смо урадили прошле календарске године је нестварно и свакако да је то најуспешнија сезона у историји клуба. Бриљирали смо на свим пољима, али и освојили први европски трофеј што је било изненађење за многе, не и за нас. Драго нам је због свега тога што смо постигли и свесни смо да је то важна ствар, не само за клуб, већ за град и државу – рекао је Роган.

Млади сениорски репрезентативац задовољан је формом, али је и свестан потенцијала и да очекује још боља издања.

Иако сам млад добио сам поверење тренера Ројевића и свих у клубу што је изузетно важно. Имам прилику да играм да се докажем и тренирам са сјајним људима и рукометашима. Форма се мења током сезоне, али сматрам да сам урадио добар посао и показао се у правом светлу, поготово у Европи – јасан је пивот Новосађана.

Уз добру организацију све се може
Лука је, поред спортске каријере, одлучио да гради и академску, те је тако студент друге године инжењерства информационих система на ФТН-у.
Ове године иде ми нешто теже него претходне. Имам више обавеза са клубом и није ми лако да све уклопим. Ипак, као и рукомету нећу да одустанем и покушаћу да и ту причу изгурам до краја – категоричан је Роган.

Србију 10. јануара очекује почетак Европског првенства, које се игра у Немачкој. „Орлови" се налазе у групи Ц са Исландом, Мађарском и Црном Гору. На ужем списку селектора Ђероне налази се и Лука Роган и нада се наступу на континенталној смотри.

Сви противници су веома опасни и незгдони и свако свакога може да победи. Наравно, увек идемо на победу и ко год био у саставу тако ће да буде. Имамо сјајне играче и конкуренција је велика, али потрудићу се да се нађем на списку путника – закључио је Роган.

[Grbavica.021*]

РУКОМЕТНИ КЛУБ ВОЈВОДИНА ПРОДУЖИО САРАДЊУ С ТРЕНЕРОМ И ГОЛМАНОМ: Ројевић и Трнавац до 2026.

Шампиони Србије у рукомету и актуелни освајачи Еврокупа, играчи Војводине, нижу сјајне резултате и ове сезоне.

Поред доброг рада тренера и играча, велике заслуге за то припадају и управи која је довела сјајна појачања. Пред крај године, на Слану бару стигао је Петар Ђорђић, а јуче су се на наставак сарадње обавезали тренер Борис Ројевић и голман Андреј Трнавац.

Трофејни стручњак Борис Ројевић, освајач чак 15 трофеја за пет година, продужио је уговор с клубом до јуна 2026. године. Он је, очекивано и у избору РСС-а, проглашен и за најбољег тренера у 2023. години.

Планови за будућност и циљеви задржали су ме у клубу. Жеља нам је да играмо Топ осам Лиге Европе, да доведемо још два играча, а наредне године да играмо у Лиги шампиона. Веома сам задовољан условима и напретком клуба, тешко би ми било да то сада оставим – поручио је Ројевић.

На верност Воши, такође до 2026. године, обавезао се и повремени репрезентативац Србије Андреј Трнавац, који је, у првом делу сезоне, на голу Новосађана „чинио чуда” и неколико пута водио екипу до победе у Лиги Европе.

Није било разлога да не наставимо сарадњу. Добро сам се уклопио и сјајно ми је у Новом Саду. Клуб напредује, изборен је пласман у наредну фазу Лиге Европе. Добио сам понуду за нови уговор и нисам много размишљао о томе да ли да је прихватим – јасан је био Трнавац

[Grbavica.021*]

ИЗ СТРУЧНОГ УГЛА Борис Ројевић: Немамо квалитет за медаљу, али имамо да победимо Мађаре и Црногорце

Најбољи тренер у Србији у 2023. години, стратег рукометаша Војводине, Борис Ројевић, током Европског првенства коментарисао је учешће „орлова“ на шампионату у Немачкој.

Рана и (не)очекивана елиминација рукометаша Србије са Еура 2024. прилично је разачорало све поклонике овога спорта, који је, хтели ми или не да то признамо, привукао пажњу наше јавности, што говоре и подаци о гледаности. И Борису Ројевићу требало је времена да сабере утиске после пораза од Црногораца и елиминације са ЕП.

Тешко је сада причати у овом тренутку, бити паметан, али је евидентно да је потпуно безидејна игра била у нападу, да наш селектор није имао јасну идеју који су то бекови којима може да верује. У припремном периоду мора је да рашчисти која су то бар два бека која ће да вуку у нападу, стално их је мењао. Напад је био једноличан, безидејан, па екипа није деловала јединствена, са пуно набоја, спремна за велика дела. Имам осећај да су момци хтели, али нешто се дешавало што је остављало бледу слику. Нисам био унутра с њима, како бих могао да потврдим све оно што сам приметио – у дах је рекао Борис Ројевић.

Тонијева енергија неодговарајућа

Ројевић је пре две године изашао из стручног штаба, али тек сада се види да је то био његов потез као знак (не)слагања са смером у којем иде политика наше игре.

Истина да сам сам изашао како би се посветио свом клубу, што се испоставило исправним, али не бих то урадио да сам се осећао довољно искоришћеним. Било ми је тешко, али нисам видео своју улогу да помогнем у тој причи. Моје идеје нису прихваћене, изнео сам оно што није штимало, мислио сам да може другачије и једино ми је остало да се повучем.

Тони је урадио неке ствари добро, али су неке морале другачије и боље.

Он је унео пожртвован рад, сви играчи му се одазивају, што није био случај код његових претходника. Не свиђа ми се Тонијева енергија. Ми смо на утакмице требали да изађемо у таквом борбеном расположењу као да нам је то последње. Он је морао први да покаже „ратничку“ ненормалну енергију коју ће да пренесе на играче. Једноставно није разумео наш менталитет, што сам му покушавао да објасним. Није ми се свидело вођење утакмица шаблонски. То смо могли да видимо против Мађара, Борзаш је био најбољи у првом полувремену, да би у другом завршио на клупи, пошто је то била Ђорђићева страна.

Неодговарајућа игра и решења, понављала су се из утакмице у утакмицу.

Поново смо остављали шутере Борозана и Вујовића, који су одлични шутери са девет метара, требали смо да имамо дубину халфова. Опет се показала лоша игра „два на два“ са пивотом. Иако смо после сусрета с Мађарском лоше бранили високог и корпулентног пивота Банхидија, сада смо то исто радили и са Грбовићем, који је његова сушта супротност. Од почетка је напад штуцао, једноставно га нисмо имали припремљеног, а тек који су то бекови на левој и десној страни који треба да изнесу првенство. Много се лутало, слика није била баш најјаснија.

Србија је остварила поразан резултат.

Борис сматра да мора да се врати култ репрезентације

Црногорци су показали како се то ради. Због тога сам тужан био после те утакмице. Имао сам осећај да нам недостаје заједништво. Не сме да нам се деси ћутња у наредних месец дана и пуј пике не важи. Ако мислимо да идемо напред, морамо да седнемо и да разговарамо, да изнесемо све што не ваља, да цела наша организација поради на заједништву, на култу. Јако сам тужан и љубоморан био када сам видео да наступ Фарана у дворани прати 5.000 навијача, а земља има укупно 53.000 становника. Морају да буду пуне дворане када игра репрезентација. То мора и да се заслужи.

Можда немамо квалитет за полуфинале, али сам убеђен да смо имали квалитет да победимо Мађарску и Црну Гору и да се нађемо у другом кругу. Ова ситуација је изузетно тешка за све нас из рукомета. Сада ће тешко бити и у квалификацијама за Светско првенство због пораза од Црне Горе, јер до 17. места бисмо били у бољем шеширу, овако... добићемо много тежег противника.

Борис се сложио с констатацијом да после оваквог турнира тешко можемо да будемо задовољни с било чим.
Тешко!

Ћутањем се не решавају проблеми
Ко је и шта покварило атмосферу?

Ројевић је остао недоречен приликом изношења утиска о томе шта је недостајало „орловима“ на овогодишњем шампионату.

Није ми се допало то што нисмо били концентрисано ратничка екипа, деловали су збуњено. Остаје нејасноћа шта се догодило током припрема, пре одласка репрезентације, због нечега се покварила атмосфера. Они то најбоље знају, а ја нисам био тамо, па не могу да причам о томе. Вероватно док се охладе главе, неко ће проговорити на ту тему.

Тони Ђерона је, после дуже времена, један од ретких селектора који је добио од РСС да с екипом буде олимпијски циклус.

Враћање одбрани
Тренер Војводине прати шампионат у Немачкој, а за око му је запело неколико занимљивих детаља.

Полако се све репрезентације враћају одбрани. Једно време само се форсирало трчање без одбране, сада се поново смањује број постигнутих голова, и то испод 60. Враћају се чврсте одбране, контролисано трчање... Нисам видео много неких новина.

Било је много изненађења.

То је потврда да је дошло време да свако свакога може да победи. И показује се да буџет не побеђује. Ми смо били тотални фаворит против Црне Горе, па како је завршена утакмица. Фарска Острва, па Шпанци су се вратили кући после првог круга.

Четврто место у групи није реалност квалитета наших играча. Да ли је реалност наша да тешко можемо да дођемо до медаље, сигурно да јесте. Треба још много времена да прође да ми дођемо у позицију да освајимо неку медаљу, али сам сигуран да смо били прва или друга репрезентација по квалитету у нашој групи. Да смо се пласирали у главну фазу, у свим утакмицама углавном бисмо били аутсајдери. Убеђен сам да од Мађарске и Црне Горе имамо озбиљнију репрезентацију и да смо морали да их победимо. А ни Исланд није био ништа посебно.

[Grbavica.021*]

У пријатељској утакмици рукометаши Војводине славили су против Политехнике из Темишвара на Сланој бари резултатом 34:26.

Без репрезентативаца и без укупно 7 играча, уз подељену минутажу и шансу младима.

[Grbavica.021*]

У пријатељској утакмици која је одиграна у Сенти, екипа Војводине савладала је црвену звезду резултатом 30:25.

[Grbavica.021*]

Јевтић: Селектор није примарни проблем



Директор Војводине истиче да су сујета и его испред разума.

Србија после краха на Европском првенству, разлаза са селектором Тонијем Ђероном, чека новог. Један од кандидата природно је и тренер десетоструког шампиона Србије, Војводине, Борис Ројевић.

Шта о томе мисле у клубу, као и на актуелне теме, дилеме и проблеме, говорио је директор Новосађана Дарко Јевтић.

Опет крећемо од краја. Није нама селектор примаран проблем. Можда термини баража за Светско првенство то диктирају, али то је можда тек терцијарни проблем. Много тога морамо пре тога да решимо – каже Јевтић.

На пример?

Примарни проблем да се најмањи број деце бави спортом. Рукомет, мушки, а посебно женски, има огроман проблем са квантитетом. Ако се то драматично не промени за годину, две онда селектор може да буде било ко.

А, проблем је далеко дубљи?

У Суперлиги више немамо ни једног младог играча од кога могу да се очекују висине које нација прижељкује – медаље, завршнице великих такмичења. Кад говоримо о мушком рукомету кажемо да нам је ту мало боља ситуција и онда успемо да набројимо четири, пет имена играча ванредног талента, попут Додића, Којадиновића, Зечевића, Рогана, Трнавца... Али, да бисмо причали о озбиљном пројекту и стварању озбињне репрезентације и смене генерације, треба да имамо таквих 20, 25 играча.

КЛУБОВИ БЕЗ ПРАВА ГЛАСА

Председница је истакла да има савршену комуникацију са Војводином, али нема са женском Звездом. Како клубови функционишу и комуницирају, како то чине два најорганизованија тренутно?

Укидањем Аркус лиге смо угасили једно тело које је било и Заједница лигаша. Дакле, више немамо ни један састанак, клубови се више не виђају између себе. Нисмо имали ни један састанак Супер лиге. Већина клубова је дошла дотле да не да нема право гласа, већ то нема где да каже. Аркус лига је била последњи бастион где су се клубови нешто питали, о нечему одлучивали, нешто креирали, а угашени смо на бескрупулозан начин од РСС.

СТРУЧНИ САВЕТ

Јевтић је говорио и на тему тренерске струке:

Не могу да се помирим с тим да је званини закључак савеза прављење Стручног савета и да је разлог зашто га немамо тај да је уважени професор Бранислав Покрајац преминуо, па више немамо ауторитета. Да ли то значи да више никад нећемо имати то тело? Ево на прву, Велимир Петковић, Сеад Хасанефендић, Веселин Вујовић, Миле Исаковић, Веселин Вуковић, Дејан Перић, професор Љубомир Обрадовић су озбиљни ауторитети за Стручни савет и за рукометно много развијеније земље.

Неки нису наши држављани?

Али су радили у нашем систему и сигуран сам да, кад би им се на прави начин пришло, би се одазвали да помогну.

Ипак, Борис Ројевић у тој улози?

Сигурно да заслужује посвећеношћу, квалитетом рада, резултатима као и сви кандидати од Матића, Анђелковића, Илића.. Наравно да у Борису, у једном тренутку видим селектора Србије.

О томе још нисте расправљали, какав је Ваш став?

Не. Војводина је много озбиљан и скуп пројекат који има за циљ групну фазу Лиге шампиона, тако да морамо да будемо обазриви по том питању шта се добија, шта губи. Наравно, интерес српског рукомета ће бити у првом плану, али морамо да заштитимо, у довољној мери, и интерес клуба.

Председница Савеза, Милена Делић, у среду је већ разговрала са поптредседником клуба Марком Вујином на тему и евентуалног уласка у Управни одбор РСС?

Нисам присуствовао, али знам да је био коректан, у коректном дијалогу. Рука Војводине је увек подигнута у правцу свих чинилаца у рукомету. Да ли је тако и у другом смеру? Мислим да често није.

У интервјуу за наш лист председница је рекла да има „савршену комуникацију” са вама. Шта то, с ваше тачке гледишта, значи?
Ако је то њено мишљење онда смо задовољни. Ми мислимо да је немамо.

Због чега?

Некада се мишљења клуба и Савеза не поклапају и онда те ситуације не доводе до отварања дијалога већ искључивих закључака који комуникацију чине немогућом. Али, драго ми је да Милена има више него коректну комуникацију са нашим потрепдседником Марком Вујином и са спонзором Збиљићем. Али, кад су у питању председник и директор то је далеко од савршеног.

У чему се разилазите у мишљењима?

У сваком озбиљном послу мора да постоји двосмерна веза... Рукомет је видно болестан организам, али то не жели да призна и то отежава његово лечење или га чини немогућим. Не знам коме више није јасно да рукомет у Србији одумире. Имамо никад мање младих играча, полазника у школама, никад мање клубова, историјски мањак судија, тренера. Које још параметре да наведем који говоре да смо у проблему?! А, ми имамо руководство Савеза које говори да то баш и није тако.

Шта кажете на став председнице после шампионата у Немачкој?

Сам тај интервју и укупан наступ су врло контрадикторни. Нема потребе да се брани, али као одговорна особа, а мислим да она то јесте, мора да има свест да схвати да је у проблему и она и систем који води и да проба да кроз помоћ осталих рукометних људи проба да изађе из тога. Персонификација рукометног радника у Србији, ужасно повишени его, сујета и порив за осветом. А, светимо се успешним, бившим, садашњим, будућим. Нема говора о компромису, помирљивости зарад опстанка нашег спорта. Делимо се на сваком кораку, а очекујемо бољитак. Имао сам интервју у вашем листу после кога је уследило острашћено саопштење господина Станковића. Већина навода из Милениног интервјуа се поклапа са наводима из тог мог.

На шта мислите?

Кад сам рекао да Управни одбор не виђа, сад смо добили и званичну потврду од председнице да је то баш тако. Потом и да неки елементи, никада изабрани, се баве неким стварима који никад нису били њихов посао. Тај интервју је по много чему историјски и доказ је да имамо озбиљан проблем. Нашем рукомету не недостаје само селектор већ планска акција, стратегија по свим питањима и нивоима.

То није све:

Оно што ме је највише од свега погодило је немање осећаја да се сагледа шира слика, да пробамо да нешто направимо и пробамо да преживимо. Ово сад је класична еутаназија.

Кад већ имамо сијасет проблема, зашто сви ћуте?

То је питање свих питања. Имам осећај да је велики број квалитетних рукометних радника већ одустао, а многи су у процесу.

Шта је решење?

Морамо да отворимо комуникационе канале са носиоцима крупног капитала, како би пре свега они клубови који немају економску моћ као рецимо прва четири дошли до средстава. Под покровитељством Савеза, уз подршку Министарства спорта и локалних самоуправа, морамо под хитно да отворимо 10, 15 озбиљних рукометних академија са врло прецизним планом рада, са из тих средстава добро плаћеним тренерима. Морамо да имамо озбиљне школе у Бачкој Паланци, Црвенки, Суботици, Крагујевцу, Нишу... На тај начин бисмо за два квартала добили минимум 2.000 младих рукометаша из из те базе, у периоду од четири до пет година, могли бисмо да очекујемо одређен број квалитетних играча – каже Јевтић.

ЂЕРОНА РЕЗУЛТАТ СВЕЕВРОПСКЕ ЕУФОРИЈЕ

О Тонију Ђерони:

Ми једном Сеаду Хасанефендићу нисмо могли да дамо два месеца, а Ђерони смо дали три и по године мирног рада. Дата му је максимална подршка у тренутку свееврпопке еуфорије око шпанских тренера и става да Србија мора да има странца за селектора. Његов највећи проблем је био апсолутно непознавање менталитета нашег народа. Србија без тензије, агресије не може да да максимум. Убеђен сам да би Борис Ројевић Србију одвео у други круг јер је тренер који решава проблеме на утакмици. У Минхену нисам видео да је наш тренер решио ни један.

РЕПРЕЗЕНТАТИВЦИ САМИ У МИНХЕНУ

Јевтић напомиње:

Управни одбор или председница бирају селектора. Ко од њих има ту компетенцију и храброст да то учини? Имамо ситуацију да уз репрезентацију у Минхену нису били председница Савеза, генерални секретар или било когји члан Управног одбора.

Рекли су да за то нема новца:

Да сам члан Управног одбора задужен за мушки рукомет као што је Милорад Кривокапић позајмио бих приватно, али бих био уз ту екипу.

МНОГО АМАТЕРИЗМА

Јевтић истиче још један детаљ везан за репрезентацију:

Било је много аматеризма пред Првенство. Ако знамо да Ђерони истиче уговор и знамо да је то било последње првенство на коме мора да се направи резултат и да су већ пре припрема почеле приче да ли ће Ђерона остати или неће, није се смело дозволити да Данијел Анђелковић буде у Старој Пазови, макар он и Ђерона били пријатељи. Иако сам убеђен да је било из најбољих и најпоштенијих побуда, ја то никад не бих дозволио јер су те ситуације саме по себи деликатне. Репрезентација је морала да има најстрашнији мир. Потом водити екипу на врло јак турнир у Шпанију, доживети тешке поразе од Пољске, па и домаћина, није био добар тајминг... Играчи губе самопоуздање, веру у заједнички рад, а требало је да оду на врхунцу самопоуздања. Иза кулиса се чује да је било још неких проблема, а да је изостала конкретнија помоћ стручном штабу и екипи. Сви смо сагласни да атмосфера није била на нивоу оне која је красила тим у претходном периоду.

[Grbavica.021*]

Рукометаши Војводине освојили су меморијални турнир "Драго Јововић" у Врбасу. У финалу су савладали црвену звезду резултатом 35:23. У полуфиналу су били бољи од екипе Охрида које су победили резултатом 37:26.

[torrente]

samo jako !!!

[Grbavica.021*]

Додић најбољи играч



Новосађани славили на Меморијалу „Драго Јововић” у Врбасу
Војводина је славила на 11. Меморијалу „Драго Јововић” у част врбашког олимпијца.

Новосађани су у полуфиналу били бољи од гостију из Македоније, Охрида- 37:26, док је у другом полуфиналу црвена звезда била боља од домаћина 34:27.

Изабраници Бориса Ројевића су у финалу савладали београдске црвено-беле 35:23, док су Македонци тек после седмераца приграбили треће место – 36:35 (33:33).

На турниру у Врбасу прве минуте у дресу војводине забележио је млади репрезентативац Србије Стефан Додић који је јесенас појачао десетоструког узастопног шампиона.

Да је повреда колена прошлост сведочи и да је на крају изабран за најбољег играча, док је награда за најбољег голмана отишла у руке такође првотимца Војводине, Франа Лучина.

Најбољи стрелац је представник домаћина Радан Ковачевић који је у два меча постигао 18 погодака.

[churguzijanac]

Uz malo sreće ekipa može do finala LE.Ako se poklope kockice i pojačanja opravdaju kvalitet eto nas tamo gde se niko ne nada da možemo da budemo.

[Grbavica.021*]

Рукометаши Војводине сутра играју против Динама из Панчева за Суперкуп Србије.

Рукометаши Војводине у недељу 4. фебруара утакмицом Супер Купа Србије започињу други део сезоне. Противник за овај трофеј биће Динамо из Панчева који је био финалиста националног купа прошле сезоне када је наш тим освојио оба трофеја. Утакмица се игра у СЦ Бањица са почетком у 18 часова.

Пре месец дана смо одиграли полуфинале сверпског купа и добили смо прилично лако, али сада ће бити другачије јер нисмо имали репрезентативце који су играли на Европском првенству. Ми праву форму тек треба да имамо али добро смо се припремали, очекујем да су играчи јако мотивисани да се боре за још једна трофеј – каже Борис Ројевић.

[Grbavica.021*]

Линк за пренос утакмице Суперкупа, Војводина - Динамо.

[Grbavica.021*]

РУКОМЕТАШИ ВОЈВОДИНЕ И ДИНАМА БОРИЋЕ СЕ ДАНАС У СУПЕРКУПУ СРБИЈЕ Новосађани циљају нови трофеј

Рукометаши Војводине актуелни освајачи свих домаћих трофеја данас ће се састати са Динамом из Панчева у Суперкупу Србије. Војводина је седам пута освојила трофеј намењен освајачу Суперкупа Србије.
Репрезентативац Србије и један од најбољих играча црвено-белих Вукашин Воркапић истакао је да је Динамо веома незгодан ривал.

Спремали смо се за Панчевце ове недеље и сматрам да смо спремни за нови окршај са њима и нову победу. Састајали смо се са њима три пута у првом делу сезоне и све три утакмице смо успели да победимо. На нама је да одиграмо квалитетно и да потврдимо да смо најбоља екипа у држави. Динамо је сјајна екипа, има одличне играче поготово на бековским позицијима. - поручио је Воркапић.

Појачања

Новосадски рукометаши имају високе амбиције, па је управа у складу с тим довела репрезентативце Србије Стефана Додића и Петра Ђорђића који ће прве минуте у Вошином дресу уписати у предстојећим утакмицама.

О колегама из репрезентације, а сада и клуба Петру Ђорђићу и Стефану Додићу не треба трошити речи пошто су то сјајни момци и играчи. Ђорђић има велико искуство, нарочито у Лиги Европе коју је освојио у дресу Бенфике и пуно ће значити екипи. Наравно ту је и Додић који је заиграо у Врбасу први пут након дуже паузе због повреде - закључио је Вукашин Воркапић.

О припремама и амбицијама за предстојећу сезону експлозивни крилни играч је рекао да очекује сјајне резултате.

Знамо да смо имали феноменалну полусезону, али смо екипа која увек жели више тако да већ размишљамо о наредним изазовима. Радили смо одлично на припремама и једва чекамо утакмице у Суперлиги Србије и Топ 16 фази Лиге Европе. Циљеви нам се не мењају, покушаћемо да освојимо пехар у свим такмичењима у којима смо и ако будемо на високом нивоу ништа није немогуће - објашњава репрезентативац Србије.

Меч између Војводине и Динама игра данас од 18 часова у Београду у Спортском центру на Бањици.

[Grbavica.021*]

Суперкуп Србије, Војводина - Динамо 32:22 (15:9)

Војводина је нови стари освајач суперкупа, честитке тренеру и момцима.

[Grbavica.021*]

РУКОМЕТАШИ ВОЈВОДИНЕ ОСВАЈАЧИ СУПЕРКУПА: Црвено-бела доминација



Ру­ко­ме­та­ши Вој­во­ди­не са­вла­да­ли су Ди­на­мо са 32:22 у Су­пер­ку­пу Ср­би­је и осво­ји­ли пр­ви зва­ни­чан тро­феј у 2024. години. Иза­бра­ни­ци Бо­ри­са Ро­је­ви­ћа су би­ли на ви­си­ни за­дат­ка и ни­је се по­ста­вља­ло пи­та­ње ко ће упи­са­ти по­бе­ду и подићи пехар.
Вој­во­ди­на је оче­ки­ва­но кре­ну­ла жу­стро од пр­вог ми­ну­та и у на­па­ду је ла­ко из­ла­зи­ла на крај са Пан­чев­ци­ма. У од­бра­ни су пу­ле­ни Бо­ри­са Ро­је­ви­ћа би­ли по­кре­тљи­ви, игра­ли су ди­сци­пли­но­ва­но и на­кон осам ми­ну­та во­ди­ли су са 3:0. На го­лу цр­ве­но-бе­лих бли­стао је Ан­дреј Тр­на­вац ко­ји је ски­нуо не­ко­ли­ко зи­це­ра сре­ди­ном пр­вог по­лу­вре­ме­на. На­ста­ви­ли су Но­во­са­ђа­ни са сјај­ном игром би­ло је ја­сно да Ба­на­ћа­ни те­шко до из­не­на­ђе­ња. Пр­ви гол за Ди­на­мо по­сти­гао је бив­ши крил­ни играч Вој­во­ди­не Ми­лош Гро­зда­нић, играо се 12. ми­нут. Раз­и­гра­ли су се Пан­чев­ци и на­шли су ре­ше­ње за рас­по­ло­же­ног Тр­нав­ца, па је на­кон 18 ми­ну­та би­ло 8:5 за Вој­во­ди­ну. Усле­дио је бла­ги пад у игри Но­во­са­ђа­на у фи­ни­шу пр­вог де­ла, али су Пан­чев­ци узи­ма­ли не­ре­зон­ске шу­те­ве, па је Вој­во­ди­на одр­жа­ла пред­ност.

Дру­го по­лу­вре­ме по­че­ло је го­ло­ви­ма бив­ших игра­ча Ди­на­ма ко­ји са­да бра­не Вој­во­ди­не Ми­ла­на Го­лу­бо­ви­ћа и Сте­фа­на Су­нај­ка ко­ји­ма су но­во­са­ђа­ни сте­кли до та­да мак­си­мал­них де­вет го­ло­ва пред­но­сти. Је­ди­на све­тла тач­ка Ди­на­ма био је Сте­фан Илић ко­ји је успе­вао да на­ђе пут до го­ла ко­ји је чу­вао Фран Лу­чин. На де­сет ми­ну­та до кра­ја су­сре­та цр­ве­но-бе­ли су има­ли дво­ци­фре­ну пред­ност (27:15), па је би­ло ја­сно да ће још је­дан пе­хар укра­си­ти тро­феј­ну со­бу Спорт­ског цен­тра на Сла­ној ба­ри. У фи­ни­шу ме­ча Вој­во­ди­на је не­смо­тре­но на­пра­вил не­ко­ли­ко фа­у­ла ко­ја су санк­ци­о­ни­са­на ис­кљу­че­њи­ма па су Пан­чев­ци на­крат­ко сма­њи­ли раз­ли­ку, али чим су цр­ве­но-бе­ли по­но­во би­ли ком­плет­ни би­ло је ја­сно да су у овом тре­нут­ку за кла­су бо­ља еки­па. Нај­бо­љи ак­тер су­сре­та био је крил­ни играч Ву­ка­шин Вор­ка­пић.

Вој­во­ди­на – Ди­на­мо 32:22 (15:9)

БЕ­О­ГРАД: СЦ Ба­њи­ца, гле­да­ла­ца: 400. Су­ди­је М. Бо­ри­чић и Д Мар­ко­вић (Бе­о­град). Сед­мер­ци: Вој­во­ди­на 4 (2) Ди­на­мо 0. Вој­во­ди­на 6, Ди­на­мо 16 ми­ну­та.

ВОЈ­ВО­ДИ­НА: Лу­чин (5 одбранa), Тр­на­вац (5 одбранa), Ро­ган 2, Су­нај­ко 7, Вор­ка­пић 6, Пу­хов­ски 2, Го­лу­бо­вић 4, То­мић, Пе­шић, Ра­ђе­но­вић 1, Оцвирк 4 (2), Пу­ши­ца, Ву­ко­вљак, Азиз, Рат­ко­вић 2, Ђор­ђић 4.

ДИ­НА­МО: Ћи­ро­вић, Дор­њеи 2, Ста­мен­ко­вић 3, Бог­да­но­вић 2, Пе­ро­вић 2, Осто­јић 1, Је­вре­мо­вић (3 од­бра­не), Но­ва­ко­вић 1, Ча­бри­ло, Ста­ма­то­вић 1, Мар­ја­но­вић, Ко­ста­ди­но­вић 1, Је­зди­ми­ро­вић 2, Илић 4, Па­вло­вић, Гро­зда­нић 3.