fkvojvodina.com

Milan wrote:Dobar dan! Pošto sam verovatno jedini od putnika koji je po dolasku otišao na posao umesto u krevet, napisaću samo par redova. Stara Garda se verovatno odmara, pa ću mu sa zadovoljstvom ostaviti prostora da se ispovedi kada se naspava.
Šta reći ljudi? Ovo je bilo na jedvite jade. Beki je na kraju tekme kleknuo ispred nas i poklonio se. Kontam da je izgubio jedno 10 kila i 5 godina života na ovoj utakmici (kao i mi na tribinama, uostalom). Ali moram reći da je sam kriv za to. I dalje nemamo igru. A u kratkom ćaskanju sa jednim od RR mi je rečeno da je to i njima jasno i da Brzića nisu zadržali zato što ne poseduje profi licencu. Isto tako mi je navodio još neke stvari koje mi ovde stalno ističemo, pa mi ne ide u glavu zašto nešto ne učine ako su toga tako svesni!?

Pojedinačan učinak igrača se ne bih usudio da ocenjujem. Položaj na tribinama + ovi odvratni dresovi mi nisu dozvoljavali da najbolje raspoznajem igrače na terenu (pogotovo prvo poluvreme). Nisu mi jasni roze dresovi kada protivnik nosi kombinaciju koja bi nama dozvolila nošenje crveno belih. Dugo nismo igrali Evropu, i glupavo je ne prezentovati klub u tradicionalnim bojama koje bi sigurno svi zapamtili.

Malo o putu i Azeru... Polazak je protekao u najboljem redu, a to znači da su svi imali kod sebe po neku od zanimacija , ko već šta voli. Let su pojedini teško podneli, a nekima su bile ruke pune posla (stjuardesa crew). Kako smo se približavali Bakuu, tako su turbulencije bivale sve jače i onima koji imaju strah od letenja nije bilo nimalo prijatno. Ipak, sleteli smo u jednom komadu. Čim smo izašli iz aviona, osetili smo težinu njihovog vazduha. Vlaga je stvarno velika. Kao što ste verovatno i pročitali u štampi, poprilično su nas iznjakali prilikom dolaska na aerodrom (uzgred rečeno, po štampi se stalno spominje cifra od 50-ak navijača. Bilo nas je 56, pa postavljam pitanje zašto nisu našli za shodno da napišu 60-ak? Sitnica? Možda, ali mene jako nervira). Bespotrebno smo čekićali da se neko smiluje i pregleda nam vize i pasoše. Mada, bilo je i onih koji su rešili da otvore još jednu flašu viskija i time prekrate vreme. U hotel Absheron smo stigli, čini mi se, oko pola tri. Konačno tuš! Dug put ipak nije sprečio ekipu da izvileni do ranih jutarnjih časova. Buđenje sutradan oko podneva i odlazak u grad. Baku je ozbiljna metropola, gomila ogromnih velelepnih građevina koje datiraju iz vremena SSSR-a. Grade se ogromne zgrade na sve strane. Ovo što se kod nas u NS-u gradi, i što mi kontamo da smo jedno veliko gradilište je u stvari smešno u poređenju sa Bakuom.

Druga zanimljivost su kola. Majko moja, ono je kao u Americi. Svaka druga su neki ogroman džip. I to ne običan, već su svi nabudženi. Isto tako, gomila mečki, bmw... samo mi nije jasno odakle im pare za to. Kontam ja da su oni zemlja bogata naftom, ali mamu mu jebem, nema valjda svaki Azer naftnu bušotinu u svom dvorištu...

Skoro svi smo proveli ova 3 dana u bermudama, i to je bila posebna atrakcija za naše domaćine. Gledali su nas u takvom čudu da ja to rečima ne mogu opisati. Nećete videti ni jednog muškarca u kratkim pantalonama na ulici. Još kada su pojedinima sevnule i tetke na listovima , čudu nikad kraja. Sa druge strane, devojke nisu bile u feredžama kao što su nam najavili, već opušteno nose suknjice, štiklice...

Drugo veče smo proveli u gradu, a finiš je opet bio u hotelu... Bilo je tu još gomila pikanterija, ali razumite da nije baš sve za javnost.

Na tekmi nas je ubio vetar. Sve vreme je užasno jako duvao u nas, pa kontam da se nismo na terenu glasno čuli. Ali zato kada smo izjednačili kreće šou program. Kolektivno ludilo u transu. To je potrajalo sve do aerodroma, gde smo skontali da moramo čekati od 22h do 5h izjutra na let. Sedam sati! Većina je tu klonula duhom, ali ne i odabrana ekipa koja nije htela da posustane. Potrošilo se na pivo sve do poslednjeg manata, ili do poslednjeg piva u restoranu, ne sećam se više.

Let nije krenuo ni u 5, već smo poleteli u 6:22. Strašno. A pre toga smo prošli aerodromsku torturu kao da smo najveći teroristi.

A rekao sam da ću napisati samo par redova... Ovaj drugi deo sam zbrzao jer imam posla, pa molim SG da se nadoveže na mene.

Pozdrav za našeg brata koji je ostao u Azeru. Nadam se da se je nekim provodom uspeo da nadomesti muku koja ga je snašla. Hvala braći iz Banja Luke što su nas počastvovali svojim prisustvom.

I naravno veliki pozdrav za Alija sa aerodromskog restorana, od milošte nazvanog Aladin!

7 Hapoel Tel Aviv 33 12 5 16 35 40 -5 41

Milan wrote: Pozdrav za našeg brata koji je ostao u Azeru. Nadam se da se je nekim provodom uspeo da nadomesti muku koja ga je snašla. Hvala braći iz Banja Luke što su nas počastvovali svojim prisustvom.

FRIEND wrote:Da li prvu igramo kod kuce?