Мини куп Радивој Кораћ (пионири), 1.коло
партизан - Војводина 92:68 (23:20, 26:9, 18:20, 25:19)
KK Vojvodina
-
Grbavica.021*
- Posts: 5591
- Joined: Mon Jan 31, 2022 12:25 pm
- Location: двора
-
Grbavica.021*
- Posts: 5591
- Joined: Mon Jan 31, 2022 12:25 pm
- Location: двора
Re: KK Vojvodina
1/4 финале купа Радивоја Кораћа, полувреме
партизан - Војводина 37:29 (27:19, 10:10)
партизан - Војводина 37:29 (27:19, 10:10)
Re: KK Vojvodina
Okej je za sad 37-29 za crne,ali i dalje je greska otkaz Milosu vreme ce pokazati....
-
Grbavica.021*
- Posts: 5591
- Joined: Mon Jan 31, 2022 12:25 pm
- Location: двора
Re: KK Vojvodina
Тренутни резултат 59:57 за партизан , остала је још једна четвртина до краја.
Ајде Вошо!
Ајде Вошо!
Re: KK Vojvodina
jebiga moglo se i moralo bolje,uz pomoc sudija i nasu slabu 4/4 su nas slomili 85-69
-
Grbavica.021*
- Posts: 5591
- Joined: Mon Jan 31, 2022 12:25 pm
- Location: двора
Re: KK Vojvodina
1/4 финале купа Радивоја Кораћа,
партизан - Војводина 85:69 (27:19, 10:10, 22:28, 26:12)
партизан - Војводина 85:69 (27:19, 10:10, 22:28, 26:12)
-
Grbavica.021*
- Posts: 5591
- Joined: Mon Jan 31, 2022 12:25 pm
- Location: двора
Re: KK Vojvodina
када се игра против титових близанаца у било ком спорту не само кошарци онда треба играти са 110% снаге јер зна се коме ће бити наклоњени, то што си рекао последња четвртина опет кобна за нас као прошле године.
-
Grbavica.021*
- Posts: 5591
- Joined: Mon Jan 31, 2022 12:25 pm
- Location: двора
Re: KK Vojvodina
Воша се надала 30 минута КОШАРКАШИ ПОРАЖЕНИ ОД партизан У ЧЕТВРТФИНАЛУ КУПА РАДИВОЈА КОРАЋА
Кошаркаши Војводине поражени су од партизана 85:69 у четвртфиналу Купа Радивоја Кораћа на дебију новог тренера Владимира Мирковског. Црно-бели ће наредној фази играти против бољег из дуела Мега - Дунав (20.45).
Пре почетка могли смо да видимо срдачан поздрав председника Војводине, Жељка Ребраче, са некадашњим тренером, стратегом партизана, Жељком Обрадовићем.
Након што је одслушана химна, све је било спремно за старт окршаја, тако да је лопта подбачена. Новосађани су у уводним минутима играли одлично, са тим што је било приметно да је и даље опипавање снага у питању. Дуејн Вошингтон је поентерски предводио црно-беле, док су са друге стране Урош Бањац енергијом и Скучи Смит ефикасношћу одскакали. Тако Партизан после шест минута није много одмакао (15:13).
Од тог момента, Војводина је остала без "гаса". Имали су црвено-бели неколико узастопно изгубљених лопти, слабо су се враћали у одбрану, а уз ти ни енергија била на потребном нивоу. Све то искористио је "парни ваљак" за плус осам после 10 минута (27:19).
И наставио је у том ритму. Улогу егзекутора је од Вошингтона преузео Карлик Џоунс и за тили час одвео Обрадовићев састав на плус 16. Са друге стране није било реакције и проблематично је било то што су 50/50 лопте припадале Београђанима. Могли су црвено-бели да дозволе да ривал буде квалитетнији, али борбенији нипошто.
Заиграли су Новосађани затим боље. Филип Ребрача није био најуспешнији са линије за слободна бацања, али је упркос томе био најенергичнији код екипе Владимира Мирковског, која је мини серијом успела да приђе на минус осам, па је у успешном тону завршила прво полувреме, иако је партизан водио 37:29.
Дало је то крила Војводини да у трећем кварталу запрети још више. Џордан Дингл одиграо је добре минуте и поништио нешто слабији претходни период, да би после поена Смита било тек минус пет. Имао је тада шансу Бањац да са два слободна бацања додатно закомпликује живот ривалу, али је био половичан. Није то спутало новосадски тим. Напротив, почели су да "гризу" још више и после тројке Марка Љубичића било је само 59:57 за партизан пред последњих 10 минута, што је уливало велику наду Војводини.
Међутим, серија грешака, како у нападу, тако и у одбрани, где су дозвољавали много поена уз фаул, поготово Карлика Џоунса, довела је Новосађане у неповољну ситуацију. Већ после два и по минута изашли су из бонуса, а са друге стране је партизан био без личних грешака. Све то је евролигаш прихватио оберучке, стекао двоцифрено вођство и више се није освртао. Свеукупно, било је ово квалитетно издање Војводине на премијери новог тренера Мирковског.
партизан – Војводина 85:69 (27:19, 10:10, 22:28, 26:12)
НИШ: Хала Чаир, гледалаца: 2.200, судије: Обркнежевић, Јевтовић, Манојловић.
партизан: К. Џоунс 24, Вошингтон 14, Копривица 7, Накић 1, Бошњаковић, Маринковић, Покушевски 2, Браун 9, Лакић 4, Шекуларац 3, Димитријевић, Т. Џоунс 21.
ВОЈВОДИНА: Ребрача 14, Бањац 9, Љубичић 3, Ашћерић 6, Бумбић 3, Смит 15, Савић, Стајчић 2, Јагоди-Куриџа 8, Савановић, Дингл 7, Џонсон 2.
Кошаркаши Војводине поражени су од партизана 85:69 у четвртфиналу Купа Радивоја Кораћа на дебију новог тренера Владимира Мирковског. Црно-бели ће наредној фази играти против бољег из дуела Мега - Дунав (20.45).
Пре почетка могли смо да видимо срдачан поздрав председника Војводине, Жељка Ребраче, са некадашњим тренером, стратегом партизана, Жељком Обрадовићем.
Након што је одслушана химна, све је било спремно за старт окршаја, тако да је лопта подбачена. Новосађани су у уводним минутима играли одлично, са тим што је било приметно да је и даље опипавање снага у питању. Дуејн Вошингтон је поентерски предводио црно-беле, док су са друге стране Урош Бањац енергијом и Скучи Смит ефикасношћу одскакали. Тако Партизан после шест минута није много одмакао (15:13).
Од тог момента, Војводина је остала без "гаса". Имали су црвено-бели неколико узастопно изгубљених лопти, слабо су се враћали у одбрану, а уз ти ни енергија била на потребном нивоу. Све то искористио је "парни ваљак" за плус осам после 10 минута (27:19).
И наставио је у том ритму. Улогу егзекутора је од Вошингтона преузео Карлик Џоунс и за тили час одвео Обрадовићев састав на плус 16. Са друге стране није било реакције и проблематично је било то што су 50/50 лопте припадале Београђанима. Могли су црвено-бели да дозволе да ривал буде квалитетнији, али борбенији нипошто.
Заиграли су Новосађани затим боље. Филип Ребрача није био најуспешнији са линије за слободна бацања, али је упркос томе био најенергичнији код екипе Владимира Мирковског, која је мини серијом успела да приђе на минус осам, па је у успешном тону завршила прво полувреме, иако је партизан водио 37:29.
Дало је то крила Војводини да у трећем кварталу запрети још више. Џордан Дингл одиграо је добре минуте и поништио нешто слабији претходни период, да би после поена Смита било тек минус пет. Имао је тада шансу Бањац да са два слободна бацања додатно закомпликује живот ривалу, али је био половичан. Није то спутало новосадски тим. Напротив, почели су да "гризу" још више и после тројке Марка Љубичића било је само 59:57 за партизан пред последњих 10 минута, што је уливало велику наду Војводини.
Међутим, серија грешака, како у нападу, тако и у одбрани, где су дозвољавали много поена уз фаул, поготово Карлика Џоунса, довела је Новосађане у неповољну ситуацију. Већ после два и по минута изашли су из бонуса, а са друге стране је партизан био без личних грешака. Све то је евролигаш прихватио оберучке, стекао двоцифрено вођство и више се није освртао. Свеукупно, било је ово квалитетно издање Војводине на премијери новог тренера Мирковског.
партизан – Војводина 85:69 (27:19, 10:10, 22:28, 26:12)
НИШ: Хала Чаир, гледалаца: 2.200, судије: Обркнежевић, Јевтовић, Манојловић.
партизан: К. Џоунс 24, Вошингтон 14, Копривица 7, Накић 1, Бошњаковић, Маринковић, Покушевски 2, Браун 9, Лакић 4, Шекуларац 3, Димитријевић, Т. Џоунс 21.
ВОЈВОДИНА: Ребрача 14, Бањац 9, Љубичић 3, Ашћерић 6, Бумбић 3, Смит 15, Савић, Стајчић 2, Јагоди-Куриџа 8, Савановић, Дингл 7, Џонсон 2.
-
Grbavica.021*
- Posts: 5591
- Joined: Mon Jan 31, 2022 12:25 pm
- Location: двора
Re: KK Vojvodina
На Термопилском кланцу без војсковође
Да ли верујеш да човек може да промени судбину?
Човек чини оно што може, док му се судбина не укаже.
Корачаш ка тунелу, ослушкујеш публику, али се и даље чује само шкрипа патика. Улазиш на паркет и погледом тражиш неко ново лице на трибинама. Ништа. Све их већ знаш. И оне “трубаче” који ти скандирају и оне што су дошли породично и неће спавати у случају пораза. И оне твоје животне сапутнике... Онда седнеш на клупу, окренеш се према свом "копу" и међу онима који ће те на пресу питати и шта треба и шта не треба, гестикулираш - рударски је посао од Новог Сада направити кошаркашку средину.
И баш када је негде у мају требало да пригрлиш продукт онога што си градио толико, константно се суочавајући са вишим силама - разним „мутама“, организацијским суновратима и логистичком немоћи, чиме си упорно пркосио тиме што си створио на паркету, чинећи да звер изгледа као лепотица. Бунтовништвом и ирационалношћу борећи се против сивила свакодневице... Баш тада, та иста виша сила те је повукла назад, овај пут можда и радећи у твоју корист.
Као да је поручивала – мање зонског пресинга и брзог темпа, више контролисане агресивности и игре на мањи број поседа.
И болеће, наравно. Зато што си увек одолевао јачима од себе, јер ти је празан Спенс био мотивација и полазна тачка, па си безобразно (како и мора), најавио да ћеш на том месту дочекати најбоље. Јер си једном ди-џеју обећао да га никад нећеш заборавити у најтежем поразу, а ваљевским и вршачким подвалама са подсмехом враћао са каматом.
Јер си навикао да завршаваш започето.
Живео си битку на кошаркашком Термопилу. Само што си уместо 300, на својој страни имао неких двадесетак, што на директном попришту битке, што одмах крај клупе. И сви су се до последњег увек борили за тебе, баш зато што си ти њима командовао, без обзира на то што је са друге стране, откако си закорачио на паркете Спенса и осетио тежину црвено-беле боје, био ривал сразмеран оној легенди из грчко-персијских ратова.
Попут чувене сцене у „Последњем самурају“ мотивисане истом причом, катанама си ишао на топове царских формација.
Сада нема онога ко би могао да наоштри те мачеве, ко би их натерао да буду довољно смели да до краја изгурају своје и у шизофреном систему квалификовања за АБА лигу пронађу оно што их покреће. Да препознатиљивим менталитетом ударе онолико јако, колико је јака сила на другој страни, уместо да се повуку и помире са реалношћу.
Сада ја корачам ка тунелу. Излазим на паркет и још гласније чујем шкрипу патика. „Трубачи“ су утихнули. Долазим до „копа“ и седам на своје место. Отварам лаптоп и подижем главу ка клупи, али оног погледа одатле више нема.
Савршен цвет је редак – рећи ће самурај Кацумото. – Можеш га тражити до смрти, а то опет не би био протраћен живот.
Исто је и са кошаркашим Новим Садом. Настојао си да га обликујеш по својој мери, јер је само у том случају и могао да буде употпуњен. Да га савршеног скројиш, налазећи смисао баш кроз тај пут – од једног обећања прихваћеног са подсмехом, преко оног стиска руке највећег у твом послу, до оне савезничке више силе која те је успорила.
Један клуб коначно је дисао. Без обзира на то што се његова савршена форма још увек тражи.
У времену када су тренери потрошна роба и деле се на бивше и будуће, када су мање личности које именом и презименом стају иза свог продукта и утичу на креирање културе.
У том времену, Милош Исаков-Ковачевић обележио је модерну еру новосадске кошарке.
Да ли верујеш да човек може да промени судбину?
Човек чини оно што може, док му се судбина не укаже.
Корачаш ка тунелу, ослушкујеш публику, али се и даље чује само шкрипа патика. Улазиш на паркет и погледом тражиш неко ново лице на трибинама. Ништа. Све их већ знаш. И оне “трубаче” који ти скандирају и оне што су дошли породично и неће спавати у случају пораза. И оне твоје животне сапутнике... Онда седнеш на клупу, окренеш се према свом "копу" и међу онима који ће те на пресу питати и шта треба и шта не треба, гестикулираш - рударски је посао од Новог Сада направити кошаркашку средину.
И баш када је негде у мају требало да пригрлиш продукт онога што си градио толико, константно се суочавајући са вишим силама - разним „мутама“, организацијским суновратима и логистичком немоћи, чиме си упорно пркосио тиме што си створио на паркету, чинећи да звер изгледа као лепотица. Бунтовништвом и ирационалношћу борећи се против сивила свакодневице... Баш тада, та иста виша сила те је повукла назад, овај пут можда и радећи у твоју корист.
Као да је поручивала – мање зонског пресинга и брзог темпа, више контролисане агресивности и игре на мањи број поседа.
И болеће, наравно. Зато што си увек одолевао јачима од себе, јер ти је празан Спенс био мотивација и полазна тачка, па си безобразно (како и мора), најавио да ћеш на том месту дочекати најбоље. Јер си једном ди-џеју обећао да га никад нећеш заборавити у најтежем поразу, а ваљевским и вршачким подвалама са подсмехом враћао са каматом.
Јер си навикао да завршаваш започето.
Живео си битку на кошаркашком Термопилу. Само што си уместо 300, на својој страни имао неких двадесетак, што на директном попришту битке, што одмах крај клупе. И сви су се до последњег увек борили за тебе, баш зато што си ти њима командовао, без обзира на то што је са друге стране, откако си закорачио на паркете Спенса и осетио тежину црвено-беле боје, био ривал сразмеран оној легенди из грчко-персијских ратова.
Попут чувене сцене у „Последњем самурају“ мотивисане истом причом, катанама си ишао на топове царских формација.
Сада нема онога ко би могао да наоштри те мачеве, ко би их натерао да буду довољно смели да до краја изгурају своје и у шизофреном систему квалификовања за АБА лигу пронађу оно што их покреће. Да препознатиљивим менталитетом ударе онолико јако, колико је јака сила на другој страни, уместо да се повуку и помире са реалношћу.
Сада ја корачам ка тунелу. Излазим на паркет и још гласније чујем шкрипу патика. „Трубачи“ су утихнули. Долазим до „копа“ и седам на своје место. Отварам лаптоп и подижем главу ка клупи, али оног погледа одатле више нема.
Савршен цвет је редак – рећи ће самурај Кацумото. – Можеш га тражити до смрти, а то опет не би био протраћен живот.
Исто је и са кошаркашим Новим Садом. Настојао си да га обликујеш по својој мери, јер је само у том случају и могао да буде употпуњен. Да га савршеног скројиш, налазећи смисао баш кроз тај пут – од једног обећања прихваћеног са подсмехом, преко оног стиска руке највећег у твом послу, до оне савезничке више силе која те је успорила.
Један клуб коначно је дисао. Без обзира на то што се његова савршена форма још увек тражи.
У времену када су тренери потрошна роба и деле се на бивше и будуће, када су мање личности које именом и презименом стају иза свог продукта и утичу на креирање културе.
У том времену, Милош Исаков-Ковачевић обележио је модерну еру новосадске кошарке.