Marketing kluba

[budababa]

Pozdrav svima!
Pokrenuo sam ovu temu zbog zelje za dalje napredovanje kluba, zato sto smatram da pored sportskog(igrackog i kadrovskog), finansijskog i infrastrukturnog pitanja veoma bitan i vizuelni identitet koji se ostvaruje kroz marketing. Kao dugogodisnji pasionirani ljubitelj fudbala primetio sam kako su brojni evropski klubovi modernizovali svoje grbove (neki u manjoj neki u vecoj meri, uspesno i neuspesno) i time uticali na popularizam ako zbog icega barem zbog prodaje dresova. Zbog toga mi je palo na pamet da bi i Vosa mogla da malo modernizuje(usavrsi) postojeci grb, pogotovo ako imamo na umu da se priblizava 100godisnjica.
Sta Vi mislite o tome? Imate li neke predloge? kao prilog kacim sliku koja prikazuje menjanje grba kroz istoriju FC Chelsea, West Ham United-a i domaceg Radnickog iz Kragujevca
pozdrav svima!

[Red Marquis]

Interesantno izgleda ovaj proces kod Chelsea i Radničkog, za WHU promenu grba znam, ali mislim da što se nas tiče, nema potrebe. Naš grb nije politički nepodoban nekome(što je retkost kod nas), a nije ni nekog bajatog staromodnog dizajna kao recimo prvi ovaj od Radničkog.

A i poznajući naše podneblje to samo otvara Pandorinu kutiju i moguća politikanstva. Ili neke nelogičnosti, pa bi se našao neko sa idejama o recimo orlovima u grbu, iako teško da ih ima po žitnim i kukuruznim poljima u okolini

Što bi rekli, ne bi ja tu ništa dir`o!

[nboya]

Meni se ne svidja transformacija grba Radnickog. Kakve veze ima orao sa radnicima? Kao sto su nekada stavljane crvene zvezde i gde treba i gde ne treba, tako se danas stavljaju orlovi.


Ali, sto se naseg grba tice, to bi u ovom trenutku izazvalo samo podele a i nisam siguran da bi grb bio modifikovan na pravi nacin.

Kao osvezenje, ne bi bilo lose na neki nacin vratiti u upotrebu stari Vosin grb. Znaci, ne menjati postojeci, vec u nekim prilikama koristiti i stari.

Evo oba grba na slici:

[Minja]

Moram da priznam da je i meni taj orao cist visak u grbu Radnickog.

Kao prvo, samo ime "Radnicki" mi ne ide uz orla, a kao drugo, ako su vec uzimali neki simbol, onda su pre trebali da stave Vepra, jer se vepar nalazio, koliko sam sada malo prelistavao neke forume, na zastavama ustanika tok kraja, a sada i na grbu rada Kragujevca.

Ako neko iz Kragujevca prati ovaj forum, neka ostavi rec-dve na ovu temu.

[Avangarda]

Ма каква модернизација, само "old school"!

Мада тема је занимљива, али што неко рече наш грб је некако универзалан, једноставан, увек прикладан, нема ту шта да се шминка и мења... Евентуално можда да се убаце неки детаљи (лента, венац) око грба за стогодишњицу и то је то.

[dsuan]

Moram da priznam da je i meni taj orao cist visak u grbu Radnickog.

Kao prvo, samo ime "Radnicki" mi ne ide uz orla, a kao drugo, ako su vec uzimali neki simbol, onda su pre trebali da stave Vepra, jer se vepar nalazio, koliko sam sada malo prelistavao neke forume, na zastavama ustanika tok kraja, a sada i na grbu rada Kragujevca.

Ako neko iz Kragujevca prati ovaj forum, neka ostavi rec-dve na ovu temu.

Поздрав. Можда ће ти бити јасније ако кажем да на грбу и није орао већ крагуј - птица по којој је град Крагујевац добио име. Први грб би био дакле овај
.
Рекао бих да је ово верзија са почетка тридесетих, јер се Раднички до 29-те звао Млади Радник. Након њега је дошао овај (без натписа Шумадија).

Од 1945. користио се онај плави са петокраком у средини, а деведесетих нека варијанта која је требала да подсећа на грб града.


Касније је враћена ова верзија

, али не за дуго, јер је расписан конкурс на сајту за избор новог грба клуба. Чини ми се да се бирало између чак тридесетак верзија и највише гласова добио је овај садашњи, који ми се лично врло допада. Поздрав још једном, радујем се утакмици првог кола.

[nboya]

Pozdrav dsuan!

Iskreno, od ovih grbova, meni se najvise svidjaju isprepletana slova KRSK sa najstarijeg grba. Skroz old school. Steta sto nije u upotrebi

[Minja]

Sta Vikipedija kaze o grbu Kragujevca...mozda smo malo otisli sa teme, ali je interesantan tekst i vredi ga procitati.
....
Грб града Крагујевца, као и сви градски грбови по стандарду српске градске хералдике, има три нивоа: Мали, Средњи и Велики.
На нивоу основног - Малог грба - грба опште примене, који се као такав користи у свим приликама, хералдичким средствима су представљене основне историјско-географске референце града. То је штит са грбовном сликом чији блазон (хералдичка дефиниција грба) гласи: „На сребрном пољу црна отргнута глава вепра, златно оружана, црвеног језика, рањена у чело по косини црвеном стрелом; глава штита расцепљена, десно на црвеном сребрни крст између четири иста таква оцила бридовима окренутих ка стаблу крста, а лево на црвеном две унакрст постављене сребрне топовске цеви устима навише“.
Централно место заузима мотив црне вепрове главе рањене стрелом, један од најстаријих грбова приписаних Србији, који се још у Зборнику „Сабор у Констанци“ 1415. год. јавља као грб Српског царства и мотив на једном грбу деспота Стефана Лазаревића. Њиме Европа означава територију Србије, све до 1804. год. када постаје популаран међу устаницима (на Карађорђевом и печату Правитељствујушчег совјета и војводским заставама), али од тада као симбол не целе већ првенствено централне Србије - Шумадије. Као такав он је традиционално и морално власништво града Крагујевца и свих грађана који у њему живе, а они су његов прави наследник и Титулар.
У глави (горњем делу) штита, у хералдички десном (за посматрача левом) пољу налази се сребрни крст између четири сребрна оцила на црвеном пољу - седам векова стар симбол Србије и српскога народа, а у овом случају директна алузија на Крагујевац као престоницу Кнежевине у првој половини XIX века. У хералдички левом (за посматрача десном) пољу на црвеном су две унакрст постављене сребрне топовске цеви као симбол крагујевачке тополивнице - зачетка српске модерне индустрије.
На нивоу службеног - Средњег грба - грба администрације тј. градских органа управе, поред штита са грбовном сликом јављају се и хералдичке параферналије (додаци, хералдички украси) који причу Основног грба допуњују додатним елементима. Златна бедемска круна са четири видљива мерлона (зуба) је територијална ознака која хералдички говори да се ради о граду са више од 100.000 становника, док златна драгуљима украшена дијадема хералдички означава да се ради о престоном или пак граду који је то некада био.
Коначно, на нивоу церемонијалног - Великог грба - грба највишег ранга, који репрезентује град у посебним и строго утврђеним случајевима и на за то одређеним местима, додатним хералдичким параферналијама заокружује се хералдичка прича о једном граду.
Као држачи штита појављују се са обе стране по један на узлет спреман хералдички крагуј (у хералдици - једноглави орао природне боје) као директна асоцијација на могући топоним града. Око врата на плавој траци обома им виси штит и то плав са отвореном сребрном књигом златног повеза - код хералдички десног, односно црн са три златна стуба и преко тога обрнути сребрни шеврон - код хералдички левог држача. Симболика књиге је више него очигледна и говори о знању, култури и образовању и Крагујевцу као универзитетском центру Србије, док је у другом случају комбинацијом боја и хералдичких фигура представљена велика трагедија (црна боја) у којој је страдала и младост овог града (златна и сребрна боја - симбол чистоте и невиности), као и директна алузија обрнутог шеврона (V) и три хералдичке греде (III) као ознака мученичког V-3 разреда Гимназије.
Ту су и стегови - хералдичке заставе, и то стег Републике Србије као надређене територијалне инстанце - хералдички десно, и стег Града Крагујевца - хералдички лево. Стег Града Крагујевца је квадратан, беле боје, са представом хералдичког крагуја спремног на узлет који стоји на одсеченој плодној грани храста - култног дрвета Словена, а посебно Срба, мотиву посебно дубоке духовне симболике. У горњем хералдички десном кантону је поновљен мотив сребрног крста са четири сребрна оцила са подсећањем на значај Крагујевца као центра Србије и некадашње српске престонице.
Свети архијерејски синод Српске православне цркве доделио је Скупштини општине Крагујевац Орден Светог Саве првог степена, који се налази у доњем делу грба. Овај орден је додељен у знак признања за све што је Скупштина учинила на отварању Богословије Светог Јована Златоуста у Крагујевцу.

[DUB]

Kad se Minja vec dotakao Vikipedije, prekonocni stogodisnjaci su poceli da truju i na nasoj stranici...
"FK Vojvodina is the third oldest football club in Serbia's SuperLiga, after OFK Beograd which was founded in 1911 and FK Javor which was founded in 1912."

http://en.wikipedia.org/wiki/FK_Vojvodina

Uskoro verovatno sledi nesto tipa "FK Vojvodina is the youngest football club in Serbia..."

[Minja]

Notable former players - Marcelo Pletsch... Ma dajte ljudi, pa ovo je neozbiljno. Na listi nema Milana Belica, a Plec sa svojih 15 kila viska i par odigranih utakmica u nasem dresu, ladno uleteo. Isto i sa Marebom. Covek je odigrao sest meseci ozbiljnog fudbala u Vojvodini. Njih dvojica sigurno nisu NOTABLE FORMER PLAYERS... Mario Djurovski

Stranica uopste nije lose uradjena i azurna je, ali ima detalja koje treba doterati.


Sto se tice tih stogodisnjaka...

Iz istorije Javora...
Zbog ratova i malog broja klubova, sve do završetka Drugog svetskog rata nije bilo pravih liga i takmičenja, pa su uglavnom igrane prijateljske utakmice.

Klub za prve 33 godine nije odigrao ni jednu takmicarsku utakmicu
Inace, u okruzenju Ivanjice su Pozega, Uzice, Arilje, Kraljevo, malo dalje je i Kragujevac!? Cacak je na 30 kilometara udaljenosti...

Iz istorije Borca iz Cacka...
Odmah po završetku I Svetskog rata u Čačku se počeo igrati fudbal. Po nekim izvorima prva fudbalska utakmica odigrana je 1920. godine a FK „ BORAC" je osnovan šest godina kasnije. Grupa sindikalno organizovanih radnika je uoči 1. maja 1926. godine osnovala klub koji je prvo imao crvene a nešto kasnije crveno-bele dresove. Prvi predsednik kluba je bio stolarski radnik Jovan Jolović.Do II Svetskog rata najveći uspeh kluba bilo je osvajanje 1. mesta u Zapadno-moravskoj župi 1934.godine.

[Daljac]

Nakon prvobitnog ,,obrnutog'' grba, koji je već postavljen na slici povodom proslave 97. rođendana Voše, Vojvodina je, nakon povratka imena klubu, u periodu nakon Drugog svetskog rata koristila ovaj grb:




Nakon njega, u upotrebi je bilo ovakvo obeležje:




Nakon odlaska sa vlasti onih koji su umesto plave zvezde smatrali da grb u sebi treba da sadrži crvenu, korištene su ove varijacije grba:






Nakon svega, u upotrebi je opštepoznati doterani grb koji predstavlja, kao i svi uostalom, samo varijaciju na temu, a koji savršeno odgovara trenutku, po meni. Grb koji ponekad koristi Firma, sa heraldičkim i inim ukrasima, lep je, ali je meni jednostavnost našeg grba upravo ono što čini naš vizualni identitet.

Lično, za proslavu veka postojanja, dodao bih, kako običaj nalaže, jedan slavljenički venac u Fred Perry stilu, i to samo u toj sezoni.

I, da napomenem, nikako sa grba ne bih izostavljao PLAVU zvezdu, što ponekad čine pojedini navijači, jer njena simbolika nikako nije pogrešna, nego je ona tu i stavljena da bi grb sadržao u sebi sve tri boje srpske zastave.

[vojvodina jedna jedina]

Ja bi voleo da nas grb ovako izgleda,naravno sa tim da shodno tradiciji nasa zvezda bude plave boje.

[Minja]

Takvu zvezdu smo imali sve do drugog rata. To bi moglo da se iskoristi za stogodisnjicu. Retro varijana.

[vojvodina jedna jedina]

Mislim da smo je nosili i pedesetih,mada mozda gresim...

Sve mi se cini da sam negde video sliku Radomira Krstica sa takvim grbom.

[masterNS]

Ja bih jako voleo da dobijemo neke modernije dresove, naravno u skladu sa nasom tradicijom. Svaki put kad vidim neki dres Slavije iz Praga odusevim se njime, a mi nosimo ove socijalne Jomine... Ima i Slavija obicnih pola-pola, ali Umbro-vi su bas znali da budu mocni a jednostavni. Nije to nista preterano bitno, ali mislim da Joma i nema bas nesto preterano lepe dresove.