igoork wrote:Svi strani mediji hvale nasu igru u prvom poluvremenu. Ajde eto oni nisu pristrasni.
Posed lopte,akcije,sanse sve na nasoj strani. Ne znam sta ste vi gledali,i sta ste tek ocekivali od nas.
Mi nemamo Cavija i Mesija i bolje od tog prvog poluvremena
tesko da ce ikada biti.
Ako ovim iz prvih 45min niste zadovoljni, vi niste realni.
Nismo iskoristili sve to i kaznjeni smo. Racunica je jednostavna.
Pa to je to otprilike - samo sto ima jos jedna stvar vezano za nas sport koja je meni potpuno nejasna ali bi se mogla podvesti pod - mentalitet:
Uvek, ali bas uvek, kad nam ide dobro kao sada protiv Ozija u prvom poluvremenu, ili kad smo poveli protiv Svaba, sledi neshvatljiv pad. Odjednom prestajemo da radimo to sto smo do tada tako dobro radili i potpuno nestajemo sa terena da bi se prenuli tek posle nekog soka kada su stvari vec otisle naopako, Pa se posle vadimo kako znamo i umemo.
Sa Nemcima smo jednostavno imali srece - nakon dobre igre do 38. minuta kad smo dali gol prestajemo da igramo, i do penala je izgledalo kao da Nemci imaju igraca vise a ne mi. Posle penala su i oni psiholoski pali i raspali se pa to vise nije ni licilo na fudbal.
Ovaj put sa Kengurima sreca nas nije pogledala, pa na kraju nismo uspeli da ucackamo taj jedan gol za izjednacenje i 1/8 finala protiv SAD.
Ali poenta je u tome da smo sami sebe doveli u situacije da moramo da se pouzdajemo u srecu. Protiv Nemaca kao da smo se uplasili uspeha (opet - to nam je tradicionalno protiv njih unazad koliko pamtim) i panicno se branili u nasih 16 prepustivsi im inicijativu iako smo imali coveka vise, cak im na tacni bez ikakve potrebe poklonili idealnu priliku za izjednacenje - penal. Protiv Australije ni sam ne znam otkud takva promena u poluvremenu i totalni kontrast onoj superiornoj predstavi, da li je u pitanju bahatost u fazonu "lako cemo" ili nesto drugo... U svakom slucaju, rezultat znamo.
Na kraju - opet idemo kuci kao poslednji iz grupe, no pozitivno je to da se barem nismo obrukali, pobedili smo Nemce (kako-tako, pobedi se u zube ne gleda) po prvi put posle bezmalo 40 godina, nismo niotkoga popili petardu ili sestardu... Nije sve bas skroz crno.
Ali boli to sto nam je na kraju tako malo falilo za prolaz, sto smo pokazali da kad hocemo mi umemo da igramo fudbal, samo sto izgleda da bas necemo uvek...
Sinoc posle utakmice (igralo se u rano popodne po ovdasnjem vremenu) sam se osecao totalno iscrpljeno i emocionalno ispraznjen, otisao sam vec oko 9 na spavanje i spavao 10 sati. Izmedju ostalog sanjao sam kako je Maradona, ovako debeo i bradat, obukao dres reprezentacije i sam sebe uveo u igru u utakmici protiv Engleza u 1/4 finalu i opet im dao 2 gola
... Jutros sam ustao kao nov - i fizicki i psihicki. Zivot ide dalje!
