Zaslužena pobeda zvezde. Nažalost, potpuno su nas nadigrali. Velika bruka našeg voljenog stratega. Posle poteza i grešaka koje se ponavljaju, igrača koji uprkos lošim partijama opstaju kao starteri, igre koja se iz kola u kolo srozava, nenaučenih lekcija – zaista više ne znam šta da mislim. Ili je Zoki stvarno glup, ili se sve to radi namerno, po direktivi glavnokomandujućeg (kako je ona pesma išla: Bato, Bato, Bato ti si moje zlato...). Elem, izgubili smo iz prostog razloga – nemamo igru (što nikako nije novost, jer naš zicer-trener misli da može doveka pobeđivati čekajući greške protivnika)! Prosinečkom svaka čast. Iako ima igrače mnogo lošijeg individualnog kvaliteta, gaji pas igru,
possession football, što u svakom slučaju jeste ispravna fudbalska filozofija. Mi, s druge strane, celu utakmicu nismo imali nijednu izrađenu akciju. Nekoliko individualnih prodora, i ništa više od toga. Neće biti da je slučajno.
Ono jedino što je inače funkcionisalo (duge lopte na Abubakara i njegovi skokovi) sasekao je jedan lucidni taktički potez našeg mislioca Milinkovića. Brana, najniži igrač na terenu, beše usamljeni špic, a skočni Oumaru gurnut uz desnu aut-liniju.
Pretpostavljam da je logika bila da se sirotanu pruži prilika da zatrese mrežu, al’ izeš ga, zeznuta je to rabota biti usamljeni špic, posebno ako imaš konstituciju bureta. Bezbroj puta napisah da sa njim i Lazetićem nema ’leba, al’ šta da se radi kad uvek postoje preči interesi od fudbalskih – i tada se po pravilu gubi. Lazetić je posebna priča – dovoljno je uporediti utakmice u kojima on nije igrao i one gde je startovao, i samo će se kasti... Osim ziceraškog opredeljenja koje gaji naš Zorule, i bizarnog izvlačenja Abua, najviše smo izgubili zbog potpuno neinventivnog tria u sredini (Meda-Tumba-Lazetić). Tumbasević još od utakmice na JNA ne može da se sastavi – trener to kao da ne primećuje. Danas je Janko ponovo bio kriminalan, sa ogromnim brojem izgubljenih lopti. Vuka se trener seti tek kad gori pod nogama, ali ovog puta prekasno... Izvadio je i jedinog igrača koji je nešto konkretno odigrao (Kataija), i to kao prvu izmenu. Što je puno, puno je...
Suma sumarum, pesmu „Igra Voša k’o Barsa“ definitivno treba arhivirati, jer naša fudbalska filozofija ne zaslužuje ni poređenje sa katalonskim gigantom. Igra, igra naša nasušna (tačnije, nepostojanje iste) ogroman je problem – priča koja nije izgurana do kraja, greške koje nisu ispravljene, neostvareni napredak... U pojedinim trenucima sezone – i to u toku utakmica na momente – dostizali smo viši nivo igre, ali ta priča nije dovedena do kraja, već se sve brže-bolje vraćalo na staro – nemaštovito, nenadahnuto, predvidivo; previše davljenja lopte, previše dodira, premalo kombinatorike, primitivno, linearno, rečju – ziceraški. Naravno, sve je to povezano sa forsiranjem određenih igrača, i gušenjem drugih. Ova utakmica i poraz stoga uopšte nisu slučajnost i izuzetak, već sasvim logičan i izvestan sled događaja.
Milinkoviću svaka čast na ostvarenom skoru, pobedama protiv partizana, stvorenoj atmosferi u ekipi, ali on je jedan najobičniji zicer-trener, koji je ovom sezonom dostigao svoj plafon, neverovatnim spletom srećnih okolnosti izmuzao maksimum maksimuma svoje taktike. Usput stvoreni mit o Milinkoviću kao „treneru čarobnjaku“, samo je preuveličana slika uspešne rezultatske serije i odraz snažne želje navijača da se klubu napokon desi nešto veliko. Mnogima koji su bili u oblacima (počev od navijača, uprave i igrača – sve se tim tokom prenelo), ovo otrežnjenje dobro će doći. Samoproglasilti sebe šampionima nije baš pametna stvar.
P.S. Hvala i „Firmašima“ što su se posrali na ime kluba, i celu sezonu, uzvikujući
EDIT: Bez politike... Ta grupacija primata može odmah da se obuče u pruge (boja po izboru), te da se i ubuduće pridruži kolegama sa druge strane ograde, kao što su to danas (horski) učinili.
) , to jeste. Ne znam da li nasi igraci imaju kompleks od imena "Zvezda" ali sta je tu je. Solidna sezona, sve u svemu. Iako su danas malo pokvarili utisak.
